Манастир Сопоћани подигао је у првој половини 13. века српски краљ Стефан Урош I недалеко од своје престонице Раса над самим извором реке Рашке. Назив Сопоћани добио је по старословенској речи сопот, што значи извор. Задужбина трећег сина краља Стефана Првовенчаног својом величином и лепотом надмашује све до тада изграђене српске цркве и посвећена Светој Тројици. Фреске манастира Сопоћани право су ремек-дело уметности, што је Сопоћанима донело светску славу. Данас је ово један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године уписан на Унескову листу светске баштине као део целине Стари Рас и Сопоћани.