Манастир Ваведења Пресвете Богородице налази се на Сењаку недалеко од самог центра Београда. Храм је саграђен и освећен 25. октобра 1936. године, као метох манастира Кувеждина у Срему. Чин освећења храма служио је патријарх српски Варнава Росић. Ктиторка манастира је Персида Миленковић, која је три пута имала исти сан да манастир треба сазидати, баш на том месту. Приликом копања темеља за нову цркву откривени остаци старог храма - део светог престола од камена у коме је пронађена и свештеничка одежда.

Комплекс манастира Ваведење чине црква Пресвете Богородице и конак, подигнути према пројекту руског архитекте Ивана Рик и Петра Поповића.

У порти су, поред уважених ваведењских игуманија Меланије, Ангелине, Варваре и Агније, сахрањени још и митрополит загребачки Доситеј (1877-1945), митрополит скопски Јосиф (1878-1957), митрополит будимски Арсеније (1883-1963), митрополит Дамаскин (1892-1969) и владика будимски Данило (1927-2002). Са благословом патријарха српског Г. Павла и митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија обављен је пренос моштију светог исповедника Доситеја, епископа нишког и митрополита загребачког. Кивот са моштима се налази са десне стране олтара.