Манастир Раковица налази се у београдском насељу Раковица. У самом дворишту манастира налази се храм посвећен Св. архангелу Михаилу и Гаврилу и новији храм Успења Пресвете Богородице. Изван дворишта су извор и капела Свете Петке, а 2019. године патријарх српски Иринеј освештао је новоизграђени храм Светог Николаја Мирликијског, на имању манастира у Раковици. Црквица посвећена Благовестима на падини миљаковачког Змајевца подигнута је 2015. године на месту где је пронађен извор са ког се водом напаја цео манастир.

Народно предање везује манастир са временом владавине српских краљева Драгутина и Милутина. Међутим, савремена истраживања казују да је ктитор вероватно био војвода Радул I Црни (око 1377-1385), зет кнеза Лазара. Дакле, на основу овог податка можемо да изведемо закључак да је манастир настао током Лазареве владавине.

Манастир је у 16. веку због неповољне локације изнад села Раковица премештен на данашњу позицију. Током Аустријско-турског рата (1737-1739) монаштво је једно време уточиште нашло у Срему, у манастиру Велика Ремета. По завршетку рата приступило се обнови Раковице уз велику подршку кнеза Милоша Обреновића. Његово нарочито старање о овој светињи је било подстакнуто и тиме што је његов син Тодор био сахрањен овде. Осим чланова породице Обреновић, у манастиру су сахрањена два српска патријарха Димитрије и Павле, и јунак Првог српског устанка Васа Чарапић,

При манастиру Раковица до 1932. године је радила прва монашка школа у Србији када је премештена у манастир Дечане. У периоду од 1949. до 1958. године у Раковици је била смештена Београдска богословија. Манастир Раковица је одлуком Патријарха Германа 1959. године  претворен у женски манастир.