Између два светска рата на Ташмајдану је саграђена Црква Светог Марка по угледу на цркву манастира Грачаница. Грађена је од 1931. до 1940. године у непосредној близини старе цркве из 1835. године, према плановима архитеката Петра и Бранка Крстића.

Са десне стране улазећи из припрате, који је према српској средњовековној традицији одређен као место за гроб владара, постављена је шездесетих година ХХ века мермерна гробница цара Душана (1308–1355), дело скулптора Драгомира Тадића, у коју су пренети посмртни остаци овог српског владара из призренске задужбине Светих архангела. Наспрамно, са северне стране, налази се гробница патријарха Германа. Испред олтара са јужне стране постављени су тронови за патријарха и краља. У крипти Цркве Светог Марка сахрањени су краљ Александар и краљица Драга Обреновић, истакнути епископи и први ктитор мале цркве, трговац Лазар Панча.