Црква Светих Апостола Петра и Павла подигнута је 1832-1834. године, као задужбина кнеза Милоша Обреновића, који је подигао многобројне храмове и манастирске конаке у земљи као и ван ње.

Црква Светих Апостола Петра и Павла ће све до 1863. године бити дворска црква, за коју су везани важни догађаји из времена стварања и организовања државног и црквеног живота обновљене Србије. Историјске околности под којима су Турци порушили све цркве из периода Деспота Стефана Лазаревића заузећем Београда, ову најстарије сачувану београдску цркву из периода обновљене Србије чине изузетно важним спомеником културе. Митрополитов конак, црква и једино преостало звоно од три која је кнез Милош даровао  топчидерској цркви су под заштитом државе од 1949. године.