Црква Рођења Пресвете Богородице (Ружица) на Калемегдану, више пута рушена и обнављана, је најстарија црква на тлу Београда. Саграђена је на месту цркве Успења Пресвете Богородице коју су Турци порушили 1521. године, а коју први пут помиње биограф Деспота Стефана Лазаревића. Некада је на том месту био и барутни магацин, а у 19. веку постала је војна црква. Уз цркву је и чудотворни извор Свете Петке који тече вековима, а изнад кога је 1937. године подигнута капела српској светитељки.

Прва капела је подигнута у Доњем граду почетком 15. века када на молбу Царице Милице Султану, мошти свете Петке долазе у Београд и ту бивају похрањене 1417. године. Након турског освајања заједно са великим делом становништва и чудотворном иконом Пресвете Богородице Београдске коју је према предању насликао Свети Лука, и мошти Свете Петке одлазе у Цариград где почивају до 1641. године када их откупљује молдавски војвода и преноси у град Јаши. Црква Ружица чува честицу моштију Св. Петке.

Постоји предање да су унутар Београдске тврђаве три сестре подигле три цркве и да су у народу биле познате по њиховим именима Ружица, Марица и Цвета.

Испред бочног, главног улаза у цркву, 1925. године постављене су две статуе - копљаник цара Душана и српски пешадинац из Балканских ратова. У цркви су три лустера (полијелеја) направљена од истрошених чаура, топовске муниције и официрских мачева са Солунског фронта по чему је ова црква јединствена. Црква Ружица је под заштитом државе од 1965. године.