Манастир Бањска задужбина је једног од најмоћнијих владара из династије Немањића, краља Стефана Уроша II Милутина из 14. века. Године 2007. обележено је седам векова њеног постојања. Манастир Бањска, који се налази на Косову и Метохији у близни Звечана, био је један од највећих феудалних поседа због великог земљишта и околних села којим је ктитор даривао своју задужбину.

Највећи понос манастира Бањска било је такозвано „бањско злато”, опевано у народним песмама и забележено у путописима из тога доба. Наиме, „бањско злато” чинили су танки златни листићи којима је облагана позадина фресака.

Данас су остали само фрагменти тог живописа. По жељи Ктитора утврђење је грађено по угледу на студеничку Свету Богородицу. Манастир је више од петстотина година био у рушевинама, али је обновљен 2004.године.

Оно што је остало је монументална скулптура Богородице са малим Христом у крилу, која се данас чува у цркви Соколици недалеко од самог манастира док се делови камених украса и манастирске фасаде чувају у Народном музеју у Београду и Археолошком музеју у Скопљу.