Један од најзначајнијих манастирских комплекса средњевековне Србије, вековима је представљао духовни и културни центар државе Рашке.

Задужбина Стефана Немање из 12. века названа је по реци на чијој обали је изграђена. На први поглед манастирски комплекс одаје утисак снажног средњевековног утврђеног града. Моћне зидине с кулама које окружују манастирски комплекс биле су и остале ту да се заштите црква, трпезарија и конаци, у којима се од 12. века па до данас несметано одвија монашки живот.

У манастирском комплексу централно место заузима Богородичина црква, опасана фасадом од белог мермера и украшена романичком архитектонском пластиком. Портали, прозори и олтарски део цркве, богато су декорисани флоралним симболима и преплетима, а архитектонски украси на источном делу фасаде оживљавају легенде о митским бићима – змајевима и гуштерима с дугим змијоликим реповима. У оквиру цркве налази се и гробница оснивача манастира Стефана Немање и Свете Анастасије, мајке Светог Саве.

Љубитељи средњевековне уметности долазе из далека само да би видели студеничке фреске, ремек-дела сликарства 13. века. Међу њима се посебно издваја „Распеће Христово”, упечатљив религиозни приказ с наглашеним људским димензијама страдања и бола. У ризници цркве чувају се капитални примерци српске примењене уметности као што је прстен Стефана Немање, затим предмети од метала, плаштанице, повеље и многе друге реликвије.