Древни манастир Грачаница, на Косову, на левој обали реке Грачанке, задужбина краља Милутина, подигнут је између 1315. и 1321. године. По народном предању, краљ Милутин је заспао пред битку на реци Грачанки, па му се јавио анђео Господњи рекавши му да ће победити и да из захвалности Господу Богу, за помоћ која му је пружена, треба да сагради цркву чији ће му се облик приказати. Пробудивши се, краљ је на небу угледао бели облак који је имао облик цркве. Пошто заиста победи у том боју, одмах позва најбоље мајсторе - градитеље и нареди им да започну градњу небесне цркве.

Грачаница је подигнута недалеко од Липљана на рушевинама старије Богородичине цркве из XIII века, а она на темељима ранохришћанске тробродне базилике из VI века. У повељи исписаној на јужном зиду капеле, краљ Милутин каже: Видех разрушеније и паденије храма Свете Богородице грачаничке, јепискупије липљанске, сазидах је од основаније и пописах и украсих изнутра и извана". Све је ово било 683. године, односно 1321. године од рођења Христа.

Од манастирског комплекса остала је само црква, првобитно посвећена Благовестима Богородице (тако је помиње архиепископ Данило II), али се касније, као манастирско посвећење, помиње празник Успење Пресвете Богородице. Припрата са кулом сазидана је неколико деценија касније, са намером да се заштити живопис на западној фасади. Манастир је страдао у време Косовске битке, а припрата приликом турских напада 1379-1383. године, када је изгорела кула, а са њоме и богата збирка рукописних књига.