Манастир Високи Дечани изуетно је вредна грађевина, храм из 14. века. Задужбина је Краља Стефана Дечанског и под заштитом је УНЕСКО-а због свих уметничких и културних вредности које чува вековима.

Епитет „високи” Дечани су добили због тога што манастирска црква представља највећу и највишу очувану грађевину средњевековне Србије али и због скупоцених материјала највишег квалитета од којих је сазидана.

Незнани путописац из 15. века овако је описао Стефанову задужбину: „Сваку мисао превазилази лепотом, мраморјем и различитим ликовима, за шта није довољна година да се исприча, а изглед цркве вид и очи које гледају умара, од силне светлости мрамора као нека звезда Даница која изнутра сја”.

Архитектонски концепт манастира Високи Дечани и дан данас стоји ненарушен било каквим накнадним доградњама што представља јединствен пример црквеног градитељства из треће деценије 14. века. УНЕСЦО је манастир Високи Дечани 2004. године уврстио на листу Светске културне баштине, уз образложење да су „његове фреске један од највреднијих примера ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис о животу у 14. веку”.

Манастир Дечани има изузетно богату ризницу: у њему се чувају задужбинске повеље Светог Краља Стефана Дечанског и Цара Душана, мноштво старих предмета од непроцењиве вредности као и 150 старих рукописних књига.